Terapijske vežbe

Terapijske vežbe se počinju sprovoditi od onog dana kada se postavi dijagnoza. Pacijent se uključuje u puni program kojeg čine:

Vežbe  DISANJA - provode se vežbe disanja torakalnog tipa kojima je cilj održavanje mobilnosti rebara ili usporenje okoštavanja kostovertebralnih i kostotransverzalnih zglobova.

Vežbe JAČANJA – odnose se prvenstveno na jačanje ekstenzora trupa i mišiće ekstenzore ekstremiteta. Oko jačanja abdominalne muskulature i fleksora natkolenice podeljena su mišljenja i svakako bi ih trebalo izbegavati ukoliko se razvila torakalna kifoza i fleksiona kontraktura kuka.

Ako se razvije koksitis indicirano je provođenje izometričkih vežbi jačanja mišića pelvitrohanterne muskulature za stabilizaciju kuka, a postaje kontraindicirano provođenje hidrokineziterapije.

Vežbe ZA POVEĆANJE MOBILNOSTI KIČME – provode se u vidu aktivnih ili potpomognutih dinamičkih vežbi na suhom ili u vodu.

Za vratnu kičmu karakteristične su asistirane vežbe s trakcijom uz izvođenje svih pokreta do granice bola, a sprovode se u sedećem ili ležećem položaju, iste vežbe moguće je izvoditi i u suspenzionoj napravi;

Vežbama istezanja povećava se mobilnost skraćenih mišića prsnog koša, ramenog pojasa, mišića iliopsoasa. Sprovode se uz pomoć terapeuta, u suspenziji ili uz švedske lestve.

Vežbe ZA POVEĆANJE mobilnosti zglobova – sprovode se potpomognutim vežbama od strane terapeuta, vežbama u suspenzionim napravama, vežbama sa pomagalima (štap), te vežbama u vodi.

Kad god je to moguće daje se prednost vežbama u vodi koja mora biti 36 do 38˚C. Osim toplotnog učinka, voda je delotvoran medij zbog delovanja sile potiska čime se, ako se pridoda korištenje specijalnih plovki, može postići učinak maksimalne relaksacije.

Vežbe je potrebno provoditi dva puta dnevno u trajanju od 20 minuta, a taj tempo vežbanja pacijent bi trebao nastaviti i u kućnom režimu.

Apsolutne kontraindikacije za sprovođenje kineziterapijskog programa su: spondilodiscitis i atlanto-aksijalna dislokacija.