Najčešće obolevaju mladi muškarci od 15 do 40 godina, čak pet puta češće od žena, a bol u donjem delu leđa koji se javlja svakodnevno duže od tri meseca, najintenzivnije u jutarnjim satima, a smanjuje se pri kretanju, navodi se u saopštenju Udruženja obolelih od reumatskih bolesti.
Predsednica udruženja dr Mirjana Lapčević ističe da je bol u donjem delu leđa česta pojava u svim starosnim grupama i da, osim spondiloartritisom, može biti uzrokovana i degenerativnim promenama kičme, najčešće izazvanim višesatnim sedenjem za računarom, prekomernom ishranom, nepravilnim razvojem mišića kičme u pubertetskom periodu, reumom, promenom vremena. "Nekako se svi naviknemo na ovaj bol i naučimo da živimo sa njim. Pravilna fizička aktivnost - vežbe vrlo često mogu da otklone bol koji osećamo.
Nekada ovaj bol može da bude i upozoravajući simptom za neke teške bolesti pa je odlazak kod reumatologa na pregled uvek pravo rešenje", kaže Lapčević, navodi se u saopštenju. Spondiloartritis spada u zapaljenske reumatske bolesti, a predstavlja grupu bolesti čije su zajedničke karakteristike upala i okoštavanje zglobova kičmenog stuba (spondilitis) i upala perifernih zglobova, odnosno zglobova na ekstremitetima (artritis), te otuda i potiče naziv spondiloartritis. "Spondilitis - upala zglobova kičmenog stuba - se kod bolesnika ispoljava kao krstobolja, odnosno kao opisani bol u donjem delu leđa koji je nastao postepeno, a bolesnik se za razliku od bola kod klasičnog ukočenja ne seća tačno kada je počeo, podmukao je i tinjajući, svakodnevno je prisutan duže od tri meseca i to najviše u jutarnjim satima.
Bol se smanjuje pri kretanju", objašnjava dr Lapčević. Najčesće mesto gde počinje upala kod spondilitisa je zglob između krsne kosti i bočnih kostiju karlice, i bol se često iz lumbalnog dela kičme širi naizmenično ka kukovima i prema sedalnom predelu. Dijagnoza se postavlja kasno, jer ljudi ove bolesti često zamenjuju s bolom u kičmi uzrokovanim degenerativnim promenama, pa bolest godinama ostaje neprepoznata i pogrešno lečena. Ponekad je potrebno i deset godina da se bolest dijagnostikuje, a rana dijagnoza i odlazak kod reumatologa su veoma bitni, jer omogućavaju pravovremenu dijagnostiku i savremeno lečenje (NAIL, kortikosteroidi, hemijske I biološke terapije) u početnom stadijumu bolesti, koje na vreme sprečava buduće deformitete i omogućava bolesniku da nastavi s kvalitetnim životom.
Predsednica udruženja dr Mirjana Lapčević ističe da je bol u donjem delu leđa česta pojava u svim starosnim grupama i da, osim spondiloartritisom, može biti uzrokovana i degenerativnim promenama kičme, najčešće izazvanim višesatnim sedenjem za računarom, prekomernom ishranom, nepravilnim razvojem mišića kičme u pubertetskom periodu, reumom, promenom vremena. "Nekako se svi naviknemo na ovaj bol i naučimo da živimo sa njim. Pravilna fizička aktivnost - vežbe vrlo često mogu da otklone bol koji osećamo.
Nekada ovaj bol može da bude i upozoravajući simptom za neke teške bolesti pa je odlazak kod reumatologa na pregled uvek pravo rešenje", kaže Lapčević, navodi se u saopštenju. Spondiloartritis spada u zapaljenske reumatske bolesti, a predstavlja grupu bolesti čije su zajedničke karakteristike upala i okoštavanje zglobova kičmenog stuba (spondilitis) i upala perifernih zglobova, odnosno zglobova na ekstremitetima (artritis), te otuda i potiče naziv spondiloartritis. "Spondilitis - upala zglobova kičmenog stuba - se kod bolesnika ispoljava kao krstobolja, odnosno kao opisani bol u donjem delu leđa koji je nastao postepeno, a bolesnik se za razliku od bola kod klasičnog ukočenja ne seća tačno kada je počeo, podmukao je i tinjajući, svakodnevno je prisutan duže od tri meseca i to najviše u jutarnjim satima.
Bol se smanjuje pri kretanju", objašnjava dr Lapčević. Najčesće mesto gde počinje upala kod spondilitisa je zglob između krsne kosti i bočnih kostiju karlice, i bol se često iz lumbalnog dela kičme širi naizmenično ka kukovima i prema sedalnom predelu. Dijagnoza se postavlja kasno, jer ljudi ove bolesti često zamenjuju s bolom u kičmi uzrokovanim degenerativnim promenama, pa bolest godinama ostaje neprepoznata i pogrešno lečena. Ponekad je potrebno i deset godina da se bolest dijagnostikuje, a rana dijagnoza i odlazak kod reumatologa su veoma bitni, jer omogućavaju pravovremenu dijagnostiku i savremeno lečenje (NAIL, kortikosteroidi, hemijske I biološke terapije) u početnom stadijumu bolesti, koje na vreme sprečava buduće deformitete i omogućava bolesniku da nastavi s kvalitetnim životom.
