Simptomi:

• rana jutarnja bol u krstima koja razgibavanjem nestane
• jutarnja ukočenost krstiju koja može trajati od nekoliko minuta do nekoliko sati
• bol i uočenost šire se od lumbalnog dela, preko torakalnog pa, do cervikalne kičme
• upalni proces na oba sakroiliačnog zgloba
• "znak tetive na luku" – pri laterofleksiji trupa javlja se povišenje tonusa paravertebralne muskulature na strani laterofleksije. Mišići se napinju da spreče pokret koji izaziva bol.
• pozitivan "cervikalan flesh" – iz stava mirno pacijent ne može dotaknuti zid okcipitalnom kosti
• "fenomen gumene lopte" – izbočenje i uvlačenje trbuha pri disanju. To abdominalno disanje javlja se kao posledica smanjenja mobilnosti toraksa.

Tipične deformacije koje se javljaju kod ankilozantnog spondilitisa, poznatije kao "stav skijaša" su sledeće:

1. izravnata lumbalna lordoza
2. pojačana torakalna kifoza
3. pojačana cervikalna lordoza
4. skraćeni mišići prsnog koša (mm.pectoralisi)
5. spuštena ramena
6. ulegnuti toraks
7. trbuh izbočen
8. kukovi i kolena u fleksiji

Bolest u najvećem broju slučajeva počinje bolom u sakroilijačnim zglobovima (krstima) koji je najjači posle dugog mirovanja (spavanja ili sedenja), a prolazi nakon razgibavanja.

Bol se javlja  obostrano sa tendencijom da se širi iz sakroilijačnih predela duž zadnje strane jedne ili obe natkolenice, ali parestezije (utrnulost) se nikad ne javljaju.

Bol može pratiti osećaj ukočenosti koji je najizraženiji ujutro. U daljem toku bolesti zapaljenski proces zahvata i lumbalni (slabinski) deo kičme zbog čega se bol i ukočenost šire i na ovaj  predeo. Zatim se bolest širi na dorzalni (središnji) deo kičmenog stuba kada se javljaju bolovi pod rebarnim lukovima sa stezanjem u grudima pri inspirijumu (udisaju).

Bolest na kraju zahvata i cervikalni (vratni) deo kičenog stuba što se manifestuje bolovima i ukočenošću vrata. U manje od 20% slučajeva, naročito ukoliko je osoba mlađa, ankilozirajući spondilitis može da počne artritisom perifernih zglobova donjih ekstremiteta i to najčešće kao asimetrični artritis ramena ili kukova. Vrlo retko bolest počinje akutnim, jednostranim i benignim promenama oka (iritis, iridociklitis) ili promenama kardiovaskilarnog sistema (benigni miokarditis).

Laboratorijski nalazi nisu specifični i nesigurni su pokazatelji evolucije bolesti.

Prve promene se uočavaju na sakroilijačnim zglobovima: proširen ili sužen zglobni prostor, neravne zglobne ivice, simetričnost i obostranost promena, ankiloza.

Na kičmenom stubu se vidi suženje intervertebralnih prostora i tipični sindezmofiti koji nastaju na periferiji intervertebralnog diskusa. Sindezmofiti se spajaju među sobom i prave mostove izmešu kičmenih pršljenova. Ove promene se šire na ceo kičmeni stub kome daju izgled „bambusovog štapa“.